Географска карта - Гатчињски рејон (Gatchinskiy Rayon)

Гатчињски рејон административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном и западном делу Лењинградске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Гатчина. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 246.223 становника или у просеку око 85,14 ст/км².

Административна мапа рејона

Гатчињски рејон смештен је у централном и западном делу Лењинградске области. Обухвата територију површине 2.891,81 км², и по том параметру налази се на 13. месту међу 17 рејона у области (заузима укупно 3,93% обласне територије). Са североистока ограничен је територијом федералног града Санкт Петербурга, на истоку је Тосњенски, а на југу Лушки рејон. На северозападу граничи са Ломоносовским, док је на западу Волосовски рејон. Административни центар рејона, град Гатчина, налази се на свега 42 километра јужније од историјског центра Санкт Петербурга.

У погледу рељефа, највећи део рејонске територије налази се на подручју ниског и благо заталасаног Лушко-Оредешког побрђа максималних висина до 100 метара. Нешто израженији брдски рељеф је на северозападу рејона где се налазе источни обронци моренског Ижорског побрђа, максималних висина до 175 метара. У геолошкој основи у северним деловима доминирају стене ордовичке старости, док су на југу геолошки знатно млађе девонске наслаге. Основне стене су у оба случаја прекривене слојем глацијалних депозита квартатрне старости, а једини изузетак су обале уз реку Оредеж, где девонске стене избијају директно на површину.

Највећи део рејонске територије налази се у сливном подручју реке Луге (притоке Финског залива Балтичког мора) и њене најважније притоке на том подручју, реке Оредежа. Мањи делови рејона на истоку налазе се у сливном подручју реке Тосне, док се северни делови налазе у басену Ижоре (обе реке уливају се у Неву као њене леве притоке). Ка Финском заливу се директно одводњава и мањи део рејонске територије на северозападу, преко реке Стрелке. Највеће језерске површине налазе се у јужном делу рејона, и то су Орлинско језеро (2,2 км²) и Вјаље (35,8 км²). Значајан део рејонске територије на југу и југоистоку је јако замочварен и на том подручју се налази део заштићеног рамсарског подручја Мшинске мочваре.

Клима је умереноконтинентална са доста израженим маритимним утицајима са Балтика. Зиме су због тих утицаја доста благе са просечним јануарским температурама од око -8 °C, док су лета неретко прохладна, са просечним јулским температурама ваздуха од +17 °C. Апсолутни максимум температуре ваздуха је +34 °C, док је апсолутни минимум -44 °C. Просечна годишња сума падавина је између 650 и 700 милиметара. У пролеће и лето јављају се „беле ноћи”.

На подручју Гатчињског рејона налази се неколико заштићених подручја. Најзначајнији су комплексни споменик природе од федералног значаја, Мшинска мочвара (укупна површина 604 км²) и геолошки комплекс Девонске стене на Оредежу код Белогорке. У јужном делу налази се и хидролошки комплекс од регионалног значаја Глебовска мочвара (површине 13,2 км²).